Samo s tobom ja, bicu uvek ZVEZDO CRVENA!

Текст сећања:

Moja prva utakmica mi je i dan danas urezana u srce i u secanje kao da je bila juce..
Stajati na severu i bodriti voljeni klub 90 minuta prvi put na stadionu je bilo nezaboravno.Od tog trenutka nisam vise mogla da zamislim zivot bez Crvene zvezde. Navijati za Crvenu zvezdu je nesto urodjeno, posebno.. To se ne moze nametnuti, jednostavno to osecas u sebi.
Tada smo pobedili 2:1.
Naravno, sve je bilo neizvesno dok se ne cuje sudijina pistaljka, dok zvanicno ne bude Zvezdina pobeda.Svaki pokusaj nasih igraca da postignu sto vise golova bili su nagradjivani aplauzima i uzvicima, dok je svaki neuspesan pokusaj bio :,, Ajde moze bolje, sledeci napad!,,
Od tog trenutka sam pozelela da svaki sledeci put budem uz svoje crveno-bele. (Nema dana, a da ne mislim na tebe..)
Osetila sam nesto posebno tog trenutka, tada mi je Marakana postala druga kuca.
Cak sam i mnogo puta bila kaznjavana zbog odlazaka na utakmice a da se ne javim, prezivela suze radosnice i one druge kada bi pobedili ili izgubili, svadjala se sa najboljim drugovima radi Zvezde..
Sada, kada secam te utakmice i dalje u meni prolazi taj osecaj koji se ne moze opisati, on se mora doziveti!
Gledam snimke iz proslih osvajackih pohoda i krecu suze i duboko u srcu pozelim da tako bude svake godine, svakog dana..
Utisci posle prve utakmice, nikako sabrani. Izlazimo sa stadiona, a ja srecna zbog pobede, trcim kroz podivljalu masu da bi se probila kroz guzvu i stigla do busa.
A moj cale, verni i veciti delija, trci iza mene, pokusavajuci da me stigne.. :)..

 

Слике сећања:

Оставите свој коментар на ово сећање: Напомена: коментар ће бити објављен тек након одобрења администратора.
Име