Почетна
:
Контакт
   Facebook   YouTube   twitter
Пратите нас и на:

Прва утакмица-освојена титула


Година: 2006
Утакмица: Црвена Звезда-Војводина
Сећање поставио: Maki Delija

Komentara: 0

Оцени ово сећање:
1  
2  
3  
4  
5  
 
Оцена сећања: 2.67

Текст сећања:

Имала сам непуних 10 година, а од малена волим фудбал. Тата, иначе велики звездаш, обећао ми је да ће ме водити на једну утакмицу. Месецима сам чекала да се то деси. А онда, једног сасвим обичног јутра, рекао ми је да сутра игра наша Звезда и да ме води. Скакала сам од среће по кући, а нестрпљење је било још веће. Те ноћи нисам уопште спавала, само су ми кроз главу пролазиле слике стадиона, размишљала сам како ће да буде, нисам знала шта да очекујем, јер наравно, није исто уживо и преко телевизије. Раном зором сам устала и почела да се спремам, мада је било још времена до поласка. Не знам како сам преживела ту неизвесност. Напокон смо кренули пут Београда. Имала сам омиљеног играча, Николу Жигића, па сам носила дрес са његовим именом и бројем. Већ на улазу у Београд колоне аутомобила су се ''сливале'' ка нашем највећем стадиону. Коначно смо стигли ! Било је необично, толико звездаша, људи свих узраста који су исти као ја... А онда, тренутак који ћу памтити док сам жива-улазимо на Север, гледам Маракану, срце хоће да искочи. Почиње цео стадион да грми, а сузе само што нису кренуле. Било ми је већ сасвим јасно да ту припадам, то је моја друга кућа. Север пун, сви певају, па наравно и ја. Након сваког гола владала је неописива срећа. Кренула је и бакљада. Ипак, освојили смо титулу и постали прваци Србије и Црне Горе !!! Све у диму, Север у трансу, радост међу свима нама,јер смо навијачи најбољег клуба.Невероватан осећај. Плачем од среће, а тати сузе у очима јер је његова ћерка кренула истим путем. Поносан, јер нема свако такво дете, по његовим речима. Нисам желела да се то заврђи.Кад бих могла вечно овде да останем... Али, све што је лепо има свој крај.Након невероватне утакмице морали смо да кренемо кући. При изласку, окренула сам се и још једном погледала терен. Заклела сам се, када будем старија, ићи ћу на све утакмице, јер не постоји ништа лепше од тога. Данима након тога сам причала о томе свим рођацима и другарима. Било им је смешно, нису могли да схвате то, али само сам ја знала какав је то осећај и колико вреди. Сада, 5 ипо година након тога, идем на све утакмице, као што сам обећала себи. Било је много утакмица, можда и бољих на неки начин, али ова ће заувек остати у сећању, а и даље чекам тај дан када чемо опет освојити титулу, као први пут.

 

Слике сећања:


Коментари

Оставите свој коментар на ово сећање:

Напомена: коментар ће бити објављен тек након одобрења администратора.

Име



Коментари посетилаца: 0


 

Registracija
Региструј се и постави своје сећање, гласај, коментариши... или пријави дете за прву утакмицу.

Корисничко име

Лозинка


  Заборавили сте лозинку?

Уколико сте заборавили Вашу лозинку, молим Вас унесите ваше корисничко име и маил са обавештењем биће Вам прослеђен на регистровану маил адресу.

Корисничко име

Љутице Богдана 1a
11000 Београд
Србија
Тел:   +381 11 6662 500
         +381 11 6665 592
Факс: +381 11 7674 653

Препоручени линкови:
Региструјте се
Поставите своје сећање  (морате претходно бити пријављени)
Пријавите своје дете за долазак на утакмицу
Повратак на врх странеПовратак на врх стране