Текст сећања:
Тог дана кренули смо из Новог Пазара веома рано у јутарњим часовима из разлога што Милица није могла да исчека дан када ће по први пут ступити на стадион Црвене Звезде.У путу је била веома мирна и једи њен моло већи кометар је би :"да ли ће нас тата тамо заиста примити , да није то нека грешка".Разлог за такав њен коментар је био највероватније дуго чекање од дана када сам је и пријавио за акцију "Моја прва утакмица". Након доласка у Београд дан смо испунили шртњом у Кнез Михајловој улице као и посетом золошког врта. Око 18.00 часова јавили смо се девојци на улазу испред ВИП ложе.
Милица није много причила, била је уплашена а исто времено није била сигурна у оно што је очекује. Долазак наместа која су нам била одређена на њеном лицу се појавио осмах и тада је једино прокоменарисала величину стадиона као и то да је веома срећна .Чисто сумњам да су је утакмица и резултат много занимали. Њој је сва пажња била упрта на северну трибину где су "Делије" развиле многе транспаренте од којих је за њу најзначајнији био трансарент бебе са упаљеном бакљом. Крај утакмице смо дочекали на атлеској стази где се сликала на клупи за резерне играче. У тунелу који води до свлачионица схватио сам да ово није само велики дан за њу него и за мене .Привилегија је и част ићи кроз тунел кода су на утакце излазиле многе велике звезде.Фитографисању није било краја , а најдража фотографија јој је фотпографија са Б. Бајковићем . Путовањ назад до Новог Пазара је био пун причи , које су трасјале данима. Међутим код куће смо имали роблема након што смо показали фотографије, из тог разлога што Милица има још две млађе сестре ,Иву и Ленку које и до данашњег дана очекују да и оне буду на истом месту гдеје била и Милица.
Црвена Звезда је у Новом Пазару имала два гостовања , али из ралога што су све утакмице у Пазару, утакмице високог ризика нисам их водио да у свом града, на делу гледају фудбалере Црвене Звезде.
Слике сећања:
