Текст сећања:
Bio sam član pionirske selekcije jednog kluba, i po povratku kući sa meča na Ubu sa nekoliko drugara smišljao sam kako da se sutradan izvučemo i pobegnemo za Beograd da gledamo Zvezdu. Krajnji plan glasio je da kažemo roditeljima, da i sutradan imamo utakmicu i da igramo za stariju, kadetsku selekciju u Šapcu, protiv Mačve. To je značilo da smo rekli istinu do pola, jer smo stvarno na putu za Beograd prošli kroz glavni grad Mačve. Igrala je Zvezda, to je bitno, protivnika se ne sećam. I sećam se pobede. Na autobuskoj stanici počeli smo svi petorica da se okrećemo oko svoje ose, i na nebu tražimo putokaz do najvećeg srpskog stadiona. Posle dva sata tumaranja Nemanjinom, preko Slavije i Autokomande, drugar je ugledao reflektore, spašeni smo. Kiša je lila kao nikada, stadion nije bio pun, nagađam da smo možda igrali sa Zemunom. Urlali smo iz sve snage sa Severa, jer smo imali utisak da svi na tribini primećuju da smo tu prvi put. U tekstovima pesama nisam grešio. U par navrata sam bio zbunjen, kada smo počeli da se uz povike "Evri go" sudaramo i guramo po tribini, kao i kada nam je momak koji je sedeo na šipci preko megafona rekao da se zagrlimo svi. Već u drugom poluvremenu sam ušao u fazon, prvo zagrlim drugove i skačem, a onda u tom položaju podignem ruke i aplaudiram. Posle toga pevali smo pune ludih navijača, dobijao sam na samopouzdanju, i svaki tren pogledom pokušavao da zaustavim vreme na semaforu. Nisam želeo da se utakmica ikada završi. Izašli smo sa stadiona i ćutali sve do Autokomande, gde sam predložio da pojedemo nešto. Uz pljeku i koka-kolu u "Užicu" smo skovali plan da svakog vikenda idemo na utakmice Zvezde, ali se on izjalovio čim sam se vratio kući. Mog tatu, nažalost, nije mrzelo da se provoza 70km do Šapca i pogleda utakmicu svog sina. Imao je šta i da vidi. Prvo me je mama dobro istukla, onako da zapamtim, a onda je ćale sa mnom obavio razgovor, pravi pedagoški. Posle toga sledeći put, na Marakanu sam otišao posle 3 meseca. Sa tatom naravno. Prethodno sam bio kod doktora koji je konstatovao DA IMAM BOLEST KOJOJ NEMA LEKA, UŠLO U KRV I DOVIĐENJA
Слике сећања:
